Neke stvari u životu uzimamo zdravo za gotovo. Kada poručujemo picu ili zovemo taksi nikada se nismo zapitali “Kako bre neko tamo sedi i preusmerava sve te pozive, jel imaju oni one kablove u onoj kutiji pa to neko premešta ili kako to ide? I kako se oni čuju između sebe?”. Ili smo se ipak zapitali? Ako jesmo, da krenemo od početka:

Ono što je zajedničko za sve delatnosti koje imaju radio-stanice u svojim vozilima je analogna tehnologija. Većina taksi udruženja je krenula da radi u doba kada je vrhunac iste (analogne tehnologije) bila Panasonic centrala i primar ( u slengu “telefonista” ) tačnije primarni ISDN. Ovakva postavka je, sa današnje tačke gledišta efikasna i automatizovana koliko i kola Freda Kremenka. Zašto? Pa jer su telefonisti delom omogućavali ono sto mi danas nazivamo digitalnom telefonijom ( VoIP-om): simultani pozivi, lokali, pozivi na čekanju, prebacivanje poziva, itd. Ova tehnologija je dugi niz godina zadovoljavala sve potrebe taksi udruzenja, gde su operateri / dispečeri sve rucno radili. Dakle bilo je potrebno da se takve stvari automatizuju. A analogna tehnologija je uglavnom veliki kamen spoticanja kod bilo kakve velike promene.

Zamislite koliko je njima bilo strava kada je neko slučajno zapalio vatru… I to je bila digitalizacija svoje vrste.

Digitalizacija u stilu “procesor i lopata”

Kako povezati ovo dvoje? Nikako. Procesor nema šta da traži u lopati a ni lopata ne može ništa sa procesorom. Ostanite sa nama ima ovo smisla.

Isto tako je i kada treba da povežete novu Android aplikaciju koja služi da olakša život i dispečerima i vozačima i korisnicima i svima sa – telefonom sa kružnim brojčanikom. Kako? Nikako, mora da se digitalizuje sve, pa da se onda spaja digitalno i digitalno i gotova priča. No, da je to jednostavno kao što se čini svi bi to raili, ali to košta pre svega. Nabavka novih servera, storage, UPS-ovi, kupovina licenci za software i na kraju platiti sve te ljude koji će da povežu šta treba nije mala stavka u budžetu. I kao i svaka promena i izlazak iz starih ljuštura komfora, boli.

Da li postoji mogućnost da se sve navedeno (ili bar deo navedenog) zaobiđe?

Verovali ili ne – postoji.

BG Taxi na kojem je rađena ova uspešna studija, je pre same digitalizacije imao analognu Panasonic centralu, analogne gateway-e, kratki (to vam je u VoIP slengu onaj sa 980….) i 0800 broj. Digitalizacija ovog preduzeća je podrazumevala upravo implementaciju aplikacije za produktivnost svih, ali je to bilo nemoguće pre digitalizacije telefonije. I, umesto da plaćaju 3 milona € (ok nije toliko ali je velika svota) na sve one servere, dušeke i jastuke, prešli su na… CloudPBX.

Ovo zaista jeste poseban slučaj, jer smo imali možda prvo prebacivanje “kratkog” broja na drugog provajdera, sa promenom infrastrukture (koja je sada nevidljiva jer je na oblaku), a da pritom ne padne sistem na 3 dana jer taxi mora da radi 24/7. Ne pitajte kako je to ispalo, na kraju se umešao i RATEL kako bi ispalo kako treba, ali poenta je da je moguće. Jer ako je moguće da jedno od većih taxi udruženja u Srbiji bude prebačeno sa analogne “1992” infrastrukture na CloudPBX a da pritom nema štucanja u radu dispečera, prekida veze ili nezadovoljnih klijenata, onda je dosta toga moguće. Ovo je ujedno i poziv svim taxi udruženjima da pređu na “Oblak” jer su prednosti neuporedive a i treba ići u korak sa vremenom 🙂

A naravno mi se radujemo sledećem izazovu koji će nam opet dokazati šta sve Cloud PBX može.